Арно Гујон

Државна ревизорска институција дала је позитивно мишљење о финансијским извештајима Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону за 2023, али је истовремено навела више неправилности. Управа није у потпуности успоставила систем финансијског управљања и контроле, није усвојила стратегију и регистар ризика и није имала интерни акт којим би били уређени рачуноводствени систем и одговорна лица. Гујон је током ревидираног периода био директор Управе. ДРИ је навела да је Управа током ревизије предузела одређене мере и издала препоруке за отклањање преосталих неправилности.

Канцеларија за јавну и културну дипломатију, којом руководи Гујон, почетком октобра 2024. доделила је београдској фирми Smart Match Solutions два посла истог дана. Један уговор од приближно 58,4 милиона динара односио се на унапређивање угледа Србије, а други, вредан око 58,3 милиона динара, на организацију догађаја у иностранству. Укупна вредност била је око милион евра. Канцеларија није одговорила РСЕ на питања о детаљима послова, док је директор фирме одбацио критике и навео да обим и трошкови оправдавају цену.

Влада Србије је после оснивања Канцеларије за јавну и културну дипломатију издвојила 367.512.000 динара, односно око 3,1 милион евра, из текуће буџетске резерве за њен рад. Новац је првобитно био намењен капиталним пројектима и експропријацији. РСЕ је објавио да у Министарству спољних послова већ постоји Сектор за јавну и културну дипломатију са сличним надлежностима. Влада није одговорила РСЕ због чега је основана још једна институција са сличним пословима нити да ли је било других кандидата за место директора.

Радио Слободна Европа је анализом списка 342 добитника средстава објавио да је Управа којом је руководио Гујон током 2023. потрошила 1,8 милиона евра на донације невладиним организацијама. Међу примаоцима је било Удружење студената Републике Српске у Србији, чији су оснивачи учествовали у блокади Филозофског факултета у Новом Саду, а потом су снимљени у кол-центру СНС-а; Управа је том удружењу за две године доделила 1,6 милиона динара. РСЕ је навео и друге добитнике који су промовисали крајње десне ставове или нису објављивали финансијске извештаје. Гујон је текст оценио као нетачан и пристрасан, док је ДРИ накнадно нагласила да она сама организације није класификовала као десничарске; РСЕ је навео да је та класификација резултат његове анализе.

Радио Слободна Европа и Данас наводе да је Гујон политички деловао у француском крајње десном Блоку идентитараца и да је 2010. и 2011. прикупљао потписе за председничку кандидатуру на изборима 2012. РСЕ преноси његову тадашњу изјаву: „Ја припадам европској култури, европској нацији, европској крви. Ја сам аутохтоног соја“. Гујон је касније за N1 навео да је члан покрета био око шест месеци, да га је напустио и да се посветио хуманитарном раду.

У званичној биографији Министарства спољних послова наведено је да је Гујон оснивач организација „Солидарност за Косово“ и „Иницијатива за наталитет и останак младих у Србији“. VOICE је објавио да су међу оснивачима или раним члановима мреже око „Солидарности за Косово“, поред Арноа и Бертрана Гујона, били Никола Мирковић и Филип Вардон, којег овај медиј повезује са француском крајњом десницом. VOICE је навео и да су обележја организације коришћена у идентитарским покретима; реч је о оцени и анализи тог медија, а не о налазу државног органа.

После интервјуа од 1. децембра 2017. о његовој политичкој прошлости, Гујон је тврдио да није био обавештен о темама разговора и да је циљ био његова демонизација. Новинарке N1 навеле су да је два пута унапред обавештен да ће разговор обухватити његову идеологију и раније политичко деловање. N1 је саопштио да су његове поновљене објаве отвориле простор за таблоидну кампању против телевизије и новинарке Марије Антић и да су уследиле претње, због којих је редакција најавила кривичне пријаве. Гујон је узвратио да је N1 вршио цензуру и угрозио њега и његову породицу и навео да је и сам добијао претње смрћу.

Гујон је 2. октобра 2024. тврдио да су Репортери без граница 1999. одбили да 16 радника РТС-а страдалих у НАТО бомбардовању уврсте у годишњи извештај и закључио: „За њих су српски новинари били легитимна мета ваздушног напада“. Истиномер је изјаву оценио као неистиниту. Тај портал је навео да су Репортери без граница осудили напад на РТС, а да је њихов извештај објављен 2000. садржао посебан одељак о погибији 16 медијских радника.