Др Јахја Фехратовић

У скупштинској расправи 1. априла 2021. Фехратовић је рекао: „Дакле, десио се геноцид“, позивајући се на пресуде међународних судова и скупштинску декларацију о Сребреници. На седници Бошњачког националног већа 10. јула 2015. подржао је предлог резолуције о осуди геноцида у Сребреници.

На предизборном скупу у Рибарићима 26. фебруара 2014. оптужио је Сулејмана Угљанина да је прихватио негирање геноцида и позвао бираче да подрже његову листу. Страначки извештај документује ову Фехратовићеву изјаву, али не потврђује независно оптужбу о Угљаниновом ставу.

У ауторском тексту „Црвене линије“, објављеном у Гласу ислама и на сајту Мешихата 2. августа 2022, Фехратовић се заложио за очување свести о геноциду у Сребреници на основу пресуда Хашког трибунала и за уважавање Мајки Сребренице.

Н1 је 3. јануара исте године пренео његов захтев да се, после снимка прославе полицајаца из Прибоја и песме са позивом на понављање Сребренице, санкционишу изазивање националне и верске мржње и величање геноцида и осуђених ратних злочинаца. Позвао је надлежне да реагују ради очувања бошњачко-српских односа.

У ауторском тексту објављеном на сајту СПП-а 13. маја 2018, Фехратовић је протестовао због певања четничких песама на званичној прослави Копнене војске. Оценио је да повезивање Војске Србије са четничким покретом и Дражом Михаиловићем удаљава Бошњаке и друге грађане од војске која треба да припада свима. Од председника Александра Вучића затражио је истрагу, смену одговорних са руководећих функција и санкционисање у складу са законом.

После раскола у Бошњачкој демократској заједници, Фехратовићево крило је 2013. основало Бошњачку демократску заједницу Санџака, чији је био председник. Потом је био функционер Странке правде и помирења; напустио ју је 2023. и основао Странку будућности и развоја. На парламентарним изборима 2023. предводио је листу „Заједно за будућност и развој – Коалиција за мир и толеранцију“. Године 2026. нашао се на 121. месту листе коју је поднео СНС. Кандидатура на тој листи сама по себи не потврђује да је постао члан СНС-а.

После инцидената на седници Скупштине града Новог Пазара у октобру 2018, правна служба градске управе поднела је кривичне пријаве против 34 особе. Данас је објавио да је међу пријављенима био и Јахја Фехратовић, тада потпредседник СПП-а и народни посланик. Градска власт и СПП различито су описивали одговорност за прекид седнице. Из доступног извештаја није утврђен исход пријаве; њено подношење није доказ кривице.

У посланичком питању 27. фебруара 2020. Фехратовић је тражио информацију о отварању конзулата Босне и Херцеговине у Новом Пазару. Говорећи о значају конзулата за Бошњаке, Босну и Херцеговину назвао је њиховом матичном државом. Стенограм не представља његову изјаву као тврдњу да поседује држављанство Босне и Херцеговине.

Фехратовић је 2015. рекао Радију Сто плус да би Бошњачко национално веће требало да се залаже за Санџак као прекограничну европску регију. Истом приликом је покушаје прекрајања граница назвао нереалним, а концепт аутономије Санџака из 1991. године такође је оценио као нереалан. Његову изјаву зато не треба представљати као подршку отцепљењу или том моделу аутономије.

Као посланик СПП-а Фехратовић је 2023. у парламенту најавио иницијативу за промену државног грба и химне. Образложио је да у химни треба да буду препознати сви народи који живе у Србији и да би промене тражили законским путем. Данас је известио да је промена државних симбола била и део програмског споразума СПП-а и СДА Санџака у Бошњачком националном већу.

Реагујући 2014. на изјаву патријарха Иринеја о пореклу муслимана у Србији, Фехратовић је патријархову тврдњу назвао „отвореним фашизмом“. Данас је пренео и његов ауторски текст у којем је Светом Сави приписао геноцид над прецима Бошњака 1282. године. Реч је о Фехратовићевој историјској тврдњи, а не о чињеници коју је овај извор независно утврдио.

Национални савет за високо образовање је 2016. одбио акредитацију за 17 смерова Интернационалног универзитета у Новом Пазару. РТС је тада Фехратовића представио као декана Филолошког департмана и навео да је и сам докторирао на том универзитету. Он је оспорио оцене Савета и тврдио да је одлука политички мотивисана. РТС је навео и да је жалба била најављена, те да у време извештаја одлука још није била коначна; тај извештај сам по себи не утврђује да је његова диплома неважећа.