Марко Атлагић

Према биографији Отвореног парламента, до 1990. био је функционер Савеза комуниста Хрватске и председник општине Бенковац, а потом посланик Хрватског сабора. Од 1992. био је посланик скупштине Републике Српске Крајине, од 1994. њен потпредседник, а 1995. накратко министар без портфеља. Од 1992. био је члан крајишке Српске радикалне странке, затим исте странке у Србији; у СНС је прешао 2008. и изабран у њено председништво. За посланика Народне скупштине Србије биран је од 2012.

„Време“ је 2018. писало да су Марко Атлагић и Маријан Ристичевић подносили амандмане који су се односили на зарезе, наводнике и тачке. У истом тексту описана је пракса посланика СНС да великим бројем амандмана на почетне чланове закона потроше време за расправу. Реч је о оцени и анализи „Времена“, а не о утврђеној противзаконитој радњи Атлагића.

У скупштинском говору августа 2026. Атлагић је за Доситеја Обрадовића рекао да је одбацио светосавску просвету и прихватио „лакомислено и површно западно наводно просветитељство“. Дејан Милић је у ауторском тексту за „Данас“ критиковао ту оцену и навео допринос Доситеја оснивању прве Велике школе. То је полемика о историји образовања, без институционалног поступка.

Током скупштинске расправе 8. јула 2026. Атлагић је посланику Здравку Поношу поручио да треба да изврши самоубиство, известио је Н1. Понош је за исти медиј рекао да су увреде уобичајене у Атлагићевом наступу. Н1 је тај инцидент забележио у оквиру расправе о Савету РЕМ-а.