Кључни сегмент политичке каријере Милоша Вучевића, који су независни истраживачки медији годинама документовали, односи се на директне везе његове администрације са лицима са друге стране закона и повлашћеним привредницима. Према извештајима новинара, Вучевић је током вођења Новог Сада и напредовања ка врху државе развио механизам у ком су осуђивани лидери навијачких група и контроверзни бизнисмени добијали институционалну подршку, милионске уговоре са јавним предузећима и наменско мењање урбанистичких планова града.
Истраживачки портали попут КРИК-а и БИРН-а мапирали су његове званичне сусрете са правоснажно осуђиваним вођом навијача Слободаном Милутиновићем Снајпером, метеорски успон фирми блиског сарадника Марка Босанца Боскета, као и блиску спрегу са грађевинским компанијама и структурама повезаним са Звонком Веселиновићем. Медијски извори наглашавају да су те групе заузврат служиле као улична инфраструктура владајуће странке за контролу гласова и сузбијање грађанских протеста, што представља једну од најчешће анализираних афера у модерном политичком систему Србије.