Др Угљеша Мрдић

На Мрдићев предлог Скупштина Србије је 28. јануара 2026. усвојила измене пет закона који уређују судство и тужилаштво. Венецијанска комисија критиковала је изостанак јавне расправе и навела озбиљне недостатке који су слабили постојеће механизме самосталности јавног тужилаштва, због чега је издала девет препорука. После накнадних измена Комисија је оценила да је седам од девет препорука испуњено, док су две остале нерешене. Парламентарна скупштина Савета Европе затражила је да Србија настави измене спорних закона.

Говорећи о разлозима за доношење правосудних закона, Мрдић је изјавио: „Зато што су почели да хапсе министре СНС-а. Зато што су на крају хтели да ухапсе председника Вучића, хајде да будемо отворени.“ Изјава је протумачена као признање да су закони коришћени за спречавање истрага против функционера власти. Адвокат Божо Прелевић оценио је да изјава представља признање опструкције тужилачких истрага са позиције народног посланика, док су опозициони посланици затражили реакцију тужилаштва.

Мрдић је Тужилаштво за организовани криминал назвао једним од „највећих губиташа“ и тврдио да је изгубљеним поступцима државни буџет оштећен за 120 милиона евра. Изјавио је: „Не само да раде против државе Србије, да су део обојене револуције, они су и штеточине“, као и да „криминогене структуре“ управљају делом тужилаштва. Неколико дана касније говорио је о „тужилачком тероризму“ и „интересно-криминалној пирамиди Загорке Доловац“. Није пронађена независна потврда његове рачунице о штети од 120 милиона евра.

Након што је Мрдић тврдио да су Загорка Доловац и Младен Ненадић наложили одбацивање његове кривичне пријаве, Тужилаштво за организовани криминал саопштило је да је изнео „низ неистинитих тврдњи без икаквог упоришта у чињеницама и правним аргументима“. ТОК је навео да пријава није одбачена зато што Мрдић није оштећено лице, већ зато што из пријаве и прикупљених доказа није произашао основ сумње да су пријављени извршили кривична дела. Тужилаштво је његово тумачење назвало тенденциозним и конструисаним.

Мрдић је најављивао законску реорганизацију којом би Јавно тужилаштво за организовани криминал било стављено под надлежност Вишег јавног тужилаштва у Београду. У том тренутку ТОК је водио политички осетљиве истраге, укључујући предмет Генералштаб. Мрдић је истовремено тражио разрешење врховне јавне тужитељке Загорке Доловац и одбијање извештаја о раду тужилаштва.

После пресуде у поступку против уреднице портала „Новости“, Мрдић је судију Татјану Безмаревић Јањић назвао „судијом блокадерком“, а одлуку „чистом политичком пресудом острашћених блокадера“. Руководство Првог основног суда назвао је „скупом блокадера“, док је председницу суда Весну Миљуш оптужио да је „огрезла у криминал и трговину утицајем“. У објављеном саопштењу нису наведени докази нити правоснажне одлуке које би потврдиле те оптужбе.

У доступним званичним биографијама није наведено на ком је факултету Мрдић започео студије права. Према подацима које је објавила Nova.rs, школске 2008/2009. уписао је трећу годину Правног факултета за привреду и правосуђе у Новом Саду, а последњи испит положио је 17. јуна 2011, када је имао 33 године. Факултет је потврдио да је дипломирао, али место на којем је завршио прве две године студија није објављено. Опозиција је због тога јавно постављала питања о његовом претходном школовању, али није пронађен доказ да је диплома незаконита или фалсификована.

Коментаришући тврдње да је афера „звучни топ“ била унапред планирана, Мрдић је рекао да су организатори протеста желели „да Србин убија Србина“ и да изазову „братоубилачки рат“. Противнике је назвао „издајницима“, „битангама“ и „олошем“ и тврдио да постоји доказ да су планирали грађански рат. Пренети материјал потврђује његову изјаву, али не доказује саме оптужбе о планирању крвопролића.

Позивајући се на снимак на којем једна девојка говори о наводним дешавањима у протестним и Вајбер групама, Мрдић је тврдио да међу блокадерима делују сексуални предатори који девојкама нуде новац за фотографије. Рекао је да су блокадери „од раније познати као женомрсци“ и да злоупотребљавају студенте и студенткиње ради сексуалног узнемиравања. Изјава је пронађена само у Информеру, док независна потврда ширих оптужби није пронађена.

Мрдић је 31. октобра 2025. започео штрајк глађу испред Народне скупштине, захтевајући да тужилаштво ухапси Небојшу Бојовића и Милутина Милошевића због њихове наводне одговорности за пад надстрешнице у Новом Саду. Тиме је као народни посланик и председник Одбора за правосуђе јавно захтевао хапшење конкретних лица пре судског утврђивања одговорности. Штрајк је окончао после 11 дана, након здравствених проблема и апела Александра Вучића.

Мрдић је тврдио да је пад надстрешнице зауставио велики кинески инфраструктурни пројекат и да је оно што се догодило у Новом Саду „равно диверзији на нафтоводу Северни ток“. Тужиоца Слободана Јосимовића назвао је „кадром USAID-а и Бојана Пајтића“, а више тужилаца описао као људе „са сертификатима USAID“ постављене да спроводе агенду „дубоке државе бивше америчке администрације“. Поставио је и питање да ли су остаци надстрешнице уклоњени како би били сакривени трагови, без објављивања доказа за тврдњу о диверзији.

Мрдић је у Српској напредној странци од њеног оснивања 2008. године. Био је члан Главног одбора, председник страначког Савета за борбу против корупције и члан Председништва СНС-а. Од 2016. био је одборник и шеф одборничке групе СНС-а на Врачару, док је од 2020. народни посланик. Пре посланичког мандата радио је и као саветник за медије у Министарству правде.