Александар Мирковић

Извештај Државне ревизорске институције о СНС-у наводи да су 31. децембра 2022. била активна три грађанска поступка у којима је Александар Мирковић био тужени: по тужби Марка Бастаћа пред Другим основним судом у Београду, вредности 250.000 динара; по тужби Драгана Ђиласа пред Првим основним судом у Београду, вредности 600.000 динара; и, заједно са СНС-ом, по тужби Весне Џидић Савић пред Другим основним судом, вредности 200.000 динара. Документ не наводи основе тужби ни коначне исходе, па се из њега не може закључити одговорност.

Био је заменик шефа одборничке групе СНС-а од 2010. до 2013, одборник у Скупштини града Београда од 2012. до 2013, председник Скупштине ГО Вождовац од 2014. до 2016. и поново од 2016. до 2020, а затим народни посланик у сазивима изабраним 2020, 2022. и 2023. године. Ови подаци показују дуготрајан политички ангажман, али не значе да је све време имао исти мандат или непрекидно обављао једну јавну функцију.

У Народној скупштини 5. новембра 2025. изјавио је да су током августовских нереда испред просторија СНС-а у Новом Саду учесници протеста покушали да убију више од 60 људи, укључујући Милоша Вучевића, његовог сина и министарку Адријану Месаровић, и да је припадник Војне полиције спречио страдање пуцањем у ваздух. Ово је његова тврдња из скупштинског говора; транскрипт није независна потврда да је постојао покушај убиства.