Станислава Јаношевић

Први посланички мандат добила је 10. августа 2016. попуњавањем упражњеног места, а затим је бирана у сазиве 2020, 2022. и 2023. године. Званична биографија ЈКП „Чистоћа и зеленило“ истовремено наводи да је од 2022. запослена у финансијско-рачуноводственом сектору тог градског јавног предузећа, прво као помоћница директора, а затим као директорка сектора. Пронађени извори потврђују истовремено обављање ових послова, али не наводе да је та комбинација функција сама по себи представљала кршење закона или сукоб интереса.

Јаношевић је 7. марта 2025. на Фејсбуку прозвала кардиолошкињу Слађану Достанић Ђурић, која је на протесту здравствених радника подржала студенте и просветне раднике. Питала је „колико људи на кардиологији у Зрењанину умре њеним немаром“, довела у питање колико је људи излечила и написала да је „рођена за певаљку“. Лекарка је покренула парницу пред Основним судом у Зрењанину и затражила 500.000 динара због повреде части и угледа. Јаношевић је пред судом тврдила да није намеравала да је увреди, да реч „певаљка“ сматра синонимом за уметника и да је критиковала њено учешће на протесту у белом мантилу. Поступак је био у току и у јуну 2026, када је сведокиња навела да је лекарка завршила смену пре протеста и да пацијенти нису били угрожени. У последњем пронађеном извештају нема податка о пресуди.

Током акције петнаестоминутног одавања поште погинулима у паду надстрешнице, одржане 29. новембра 2024. испред Градске куће у Зрењанину, коалиција „Зрењанин против насиља – Бирамо Зрењанин“ саопштила је да су функционери СНС-а вређали окупљене и ометали акцију. Јаношевић је наведена међу функционерима који су упућивали увреде и негодовали због скупа. Медијски извештаји преносе саопштење опозиционе коалиције, али не прецизирају сваку појединачну радњу коју је Јаношевић лично предузела нити наводе да је против ње донета судска одлука.

У Народној скупштини 18. марта 2025. изјавила је да су млади који учествују у блокадама „углавном млади људи, несрећни из различитих разлога“ и да су неке од њих у протесте убедили „родитељи, који су можда неостварени људи“, или професори. Додала је да се међу учесницима налазе људи који и са око 35 година живе на терет родитеља и који су „заједно са понављачима“ на улицама. Навела је и да би учесници блокада могли да изгубе испитне рокове, положај у друштву и однос према ауторитету.