Дејан Булатовић

Булатовић је био потпредседник Странке слободе и правде и на изборима 2022. изабран је за посланика на листи „Мариника Тепић – Уједињени за победу Србије“. ССП је напустио у децембру 2022, али је задржао посланички мандат; затим је основао Савез социјалдемократа. На изборима 2023. кандидовао се на листи „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ и поново постао посланик.

Према профилу који је објавио Данас, Булатовић је политички активизам започео у Српском покрету обнове. Из СПО је изашао 1997. и потом био међу оснивачима Демохришћанске странке Србије, у којој је остао до 2000. Године 2013. приступио је Зеленој еколошкој партији – Зелени, касније постао њен председник, а 2019. је та странка променила име у Странка слободе и правде, у којој је изабран за потпредседника.

Као лидер Зелене еколошке партије и потпредседник Грађанског блока 381, Булатовић је у интервјуу Данасу у октобру 2018. говорио о најављеном протестном перформансу с лутком Александра Вучића у затворском оделу. За тадашњу власт је рекао да покушава да наметне страх и да жели да успостави „страховладу“. Његова странка је претходно одбила подршку Вучићевој председничкој кандидатури и сарадњу са СНС.

У ауторском тексту за Данас у мају 2020. Булатовић је описао систем који је, по његовим речима, изградио Александар Вучић као дубоко централизован и режимски. Власт је оптужио да подстиче нападе на Драгана Ђиласа и његову породицу. Текст је потписао као потпредседник ССП.

Као председник Савеза социјалдемократа, Булатовић је у марту 2023. саопштио да та организација подржава захтев министра Радета Басте да се Влада хитно изјасни о увођењу санкција Русији. Навео је да европски правац Србије „не сме имати алтернативу“. Саопштење је подршка разматрању санкција; извор не садржи недвосмислену Булатовићеву изјаву да санкције морају бити уведене.

Као председник Зелене еколошке партије – Зелених, Булатовић је за Данас говорио о полицијској интервенцији у згради РТС-а током протеста 2019. Изјавио је да је „Вучићева полиција иста као Милошевићева“ и затражио одговорност полицајаца који су, према његовом мишљењу, прекорачили овлашћења.

Нова.рс је забележила Булатовићево присуство на протесту против ископавања литијума испред Владе Србије у новембру 2022. После преласка у владајући блок, у наступу на телевизији Пинк говорио је о коришћењу јаловине од литијума за ђубрење парадајза и пашканата, што је забележио Радар. То су различити јавни наступи о истом пројекту; овде се не утврђује да ли је јаловина погодна за пољопривреду.

Инсајдер је објавио да је Влада у техничком мандату поверила управљање парком природе „Мали Босут“, који обухвата више од 250 хектара државног земљишта, удружењу Дејана Булатовића. Истраживање указује на то да је поступак заштите подручја покренут после његовог изласка из опозиције. Булатовић је за Инсајдер негирао да је одлука повезана с променом његовог политичког става и навео да се за заштиту подручја залагао годинама.

Током скупштинске расправе 3. фебруара 2023. Булатовић је изјавио да је држављанин Србије и да поседује и француско држављанство. Рекао је да је након Петог октобра добио политички азил у Француској, а потом и њено држављанство. Реч је о његовој јавној изјави забележеној у званичном транскрипту.

У укључењу за Информер из Шида 31. јануара 2026, Булатовић је о противницима власти рекао да „то нису блокадери, него да су то усташке дивизије“ и назвао их „проусташки настројеним“ Србима. Уједињена опозиција општине Шид осудила је изјаву и затражила да надлежни органи испитају има ли основа за одговорност. Пронађени извори не потврђују да је поступак покренут.