Небојша Бакарец

Блиц је 2017. навео да је Бакарец током политичке каријере био у Демократској странци, ДСС и Самосталном ДСС, пре него што се прикључио СНС. Истиномер наводи да је у ДСС био више од две деценије и да је, према сопственој изјави, из странке искључен 2015. године. Бакарец је за Блиц рекао да се СНС придружио на позив Александра Вучића.

У свом тексту „Инвазија телокрадица“, објављеном 2012. на Новој српској политичкој мисли, Бакарец је написао да не подноси СНС и да би се „пре убио“ него прешао у ту странку. СНС је приступио 2017. године.

У ауторској полемици из фебруара 2014. Бакарец је написао да је СНС критиковао од око 2010. године и да су његове критике тадашње власти биле усмерене нарочито на Александра Вучића, кога је назвао „Господаром Вучићем“. Писао је тада као функционер ДСС.

У ауторском тексту који је Време објавило у фебруару 2014, Бакарец је критиковао најављени пројекат „Београд на води“, поступак избора инвеститора и улогу тадашњег првог потпредседника Владе Александра Вучића. Тврдио је да Вучићеве изјаве представљају позив на корупцију и непоштовање закона и пројекат назвао „Потемкиновим селом“ СНС. То су Бакарчеве тадашње оцене, не утврђене чињенице о кривичним делима.

Поводом догађаја из децембра 2002, Бакарец је Радију Слободна Европа рекао да је узео диск од службенице, изнео га из зграде, отишао у штаб ДСС, копирао га и затим вратио. Оспорио је тадашње извештаје о томе да је диск однео у тоалет и навео да је садржао резултате провере бирачког списка коју је радио ДСС. Пронађени интервју не потврђује да је због тог поступка био оптужен или осуђен.

Горица Поповић је за Нову потврдила да је у јуну 2023. са колегама поднела тужбу против Бакарца. Претходно је у Скупштини поименце износио тврдње о износима које су глумци добили за серије повезане са Телекомом. Поповић је те податке оспорила. У провереним изворима није нађен поуздан податак о исходу ове тужбе.

Комисија за жалбе Савета за штампу разматрала је ауторски текст Небојше Бакарца на порталу „Нови стандард“, после жалбе новинарке Н1 Маје Сикимић. Према записнику, чланови Комисије су указали на нетачне податке о њеном оцу и на то да је Бакарец њу укључио у полемику поводом емисије друге новинарке. Комисија је једногласно утврдила кршење више одредаба Кодекса и изрекла јавну опомену порталу, а не лично Бакарцу.

Бакарец је у јулу 2021. објавио фотомонтажу на којој су Мариника Тепић и Вељко Бељивук приказани заједно. Јуроњуз Србија је упоредио слику са фотографијом коју је Тепић претходно објавила и навео да је Бељивукова глава додата на њу. Драган Ђилас је оценио да је тиме угрожена њена безбедност. Бакарец је 2025. у својој колумни навео да је фотомонтажу преузео са интернета и да је у поступку по тужби Тепић првостепено ослобођен; независна потврда правоснажног исхода није нађена.

У колумни објављеној 1. јуна 2025. Бакарец је блокаде факултета поредио са поступањем нациста према студентима Јеврејима тридесетих година прошлог века. Студенте у блокади назвао је „нацистима зборашима блокадерима“ и приписао им нацистичку идеологију. Извор је његова ауторска колумна у Информеру; поређење и оптужбе су његове тврдње.

Говорећи за телевизију Пинк уочи протеста најављеног за 28. јун 2025, Бакарец је студентима у блокади приписао најаву „етничког чишћења“ у Пионирском парку и „крвавог Видовдана“. Рекао је и да су од људи у парку и напредњака направили „нове Јевреје“. У извештају агенције Бета наводи се да аутентичност докумената на које су се ослањале тврдње о плану за Пионирски парк није била потврђена.

После окупљања у Новом Саду 22. фебруара 2026, Бакарец је у ауторској колумни за Информер демонстранте назвао „усташама блокадерима“ и тврдио да су напали официра Војске Србије. Опис догађаја и приписивање политичких уверења демонстрантима представљају Бакарчеве тврдње; ова ставка документује речи које је објавио.

Истиномер и биографија на Отвореном парламенту наводе да је Бакарец рођен 1963. године у Осијеку. Место рођења само по себи не утврђује националност, порекло његових родитеља или држављанство.