Владимир Ђукановић

Radar је објавио службену белешку МУП-а у којој инспектор Слободан Миленковић наводи да му је Владимир Ђукановић, преко посредника, наводно понудио 100.000 евра да у предмету „Јовањица“ прикрије или релативизује доказе. Ђукановић је то негирао, наводећи да Миленковића никада није срео нити се са њим чуо. У првостепеном парничном поступку суд је одбио Ђукановићеву тужбу против новинара Вука Цвијића и оценио да је новинар верно пренео садржај службене белешке. Та одлука није кривичноправно утврђење да је понуда заиста дата.

Адвокатска комора Србије правоснажно је казнила Владимира Ђукановића са 300.000 динара због интервјуа који је водио са својим клијентом Предрагом Колувијом, првооптуженим у предмету „Јовањица“. Утврђено је да је повредио Кодекс професионалне етике адвоката, а обавезан је и да плати 108.000 динара трошкова дисциплинског поступка.

Дисциплински тужилац Адвокатске коморе Београда подигао је 12. маја 2025. оптужницу против Владимира Ђукановића због изјаве да су деца до пунолетства „власништво државе“. Поступак је покренут због сумње да је таквом изјавом нарушио углед адвокатуре. Александар Вучић је јавно рекао да је Ђукановић направио велику грешку и да деца нису власништво државе. Коначан исход дисциплинског поступка није потврђен доступним изворима.

Владимир Ђукановић је један од бранилаца министра културе Николе Селаковића у предмету „Генералштаб“, а у истом поступку брани и Славицу Јелачу и Горана Васића. Јавно тужилаштво за организовани криминал подигло је 15. децембра 2025. оптужни предлог због сумње да су незаконито омогућили брисање својства културног добра зградама Генералштаба, при чему се Селаковић, Васић и Јелача терете за злоупотребу службеног положаја, а Васић и за фалсификовање службене исправе. Сви оптужени изјаснили су се да нису криви, а поступак је у току. Ђукановић је оптужни предлог назвао „правним апсурдом“ и тврдио да није наступила штета нити је било ко прибавио корист.

BIRN је објавио да Ђукановић поседује три стана од 101, 90 и 86 квадратних метара и три гараже на Вождовцу, две некретнине на Златибору и некретнину у Бањи Врујци. Ђукановић је навео да су некретнине на Вождовцу коштале око 620.000 евра и да их је у ратама платио новцем зарађеним у адвокатској канцеларији. BIRN је навео да подаци у регистру Агенције за спречавање корупције скоро две године нису били ажурирани, иако је Ђукановић достављао извештаје, док је Агенција кашњење објаснила великим бројем извештаја и изборима. Према финансијским извештајима које је анализирао BIRN, његова адвокатска канцеларија је од 2020. до 2023. имала око пола милиона евра нето добити; извори нису утврдили незаконито порекло имовине.

Ђукановић је 2020. изабран за председника скупштинског Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, чиме је постао и члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Nova S је пренела оцене дела стручне јавности да је спорно што адвокат који заступа странке пред судовима истовремено учествује у избору судија и тужилаца. У доступним изворима није пронађена одлука Агенције за спречавање корупције којом је утврђена повреда закона.

Према профилу који је објавила Nova S, Ђукановић је политички активан од 1997. године, био је члан Српске радикалне странке и радио у емисији „Радикалски таласи“. Потом је постао функционер СНС и народни посланик, а од 2013. до јануара 2015. био је председник Скупштине Државне лутрије Србије. Званична страница Народне скупштине потврђује његову припадност посланичкој групи СНС и адвокатско занимање.

Украјина је 2016. забранила Владимиру Ђукановићу улазак у земљу због његовог учешћа као посматрача на изборима у самопроглашеној Доњецкој Народној Републици. Украјинске власти те изборе нису признавале.

Ђукановић је 31. јула 2022. на мрежи Twitter написао: „Све ми се чини да ће Србија бити принуђена да крене у денацификацију Балкана. Волео бих да грешим.“ После реакција извинио се Александру Вучићу, изјаву назвао неодговорном и рекао да је покушао да се нашали.

После насиља у Ужицу Ђукановић је за претученог учесника протеста написао да је „бежао четвороношке и био узјахан“. Тврдио је да се присталице власти једва суздржавају да не претуку учеснике блокада и предложио да полиција превентивно приводи могуће реметиоце скупова. N1 је пет дана после догађаја објавио да због напада нико није био приведен.

Дан после протеста у Београду 15. марта 2025, на ком су окупљени током одавања поште пријавили изненадни звук и талас панике, Ђукановић је објавио: „Звучни топ упропасти револуцију“. Nova S је његову објаву описала као исмевање људи који су пријавили тегобе. Надлежни органи негирали су да је звучни топ употребљен, а околности догађаја биле су предмет јавне расправе.

Ђукановић је у новембру 2024. опозицију и учеснике протеста назвао „друштвеним талогом“ и навео да је „врло важно да се нормална Србија спреми да им се супротстави ако је потребно и силом“. Изјава је објављена после почетка протеста због пада надстрешнице у Новом Саду.

Ђукановић је у августу 2020. грађанима Србије који летују у Хрватској пожелео „разлупан ауто, пробушене гуме и да их надрндани Хрвати претуку“. Навео је да свако има право да иде где жели, али и да он има право да им то пожели.

Током полицијског часа у априлу 2020. са кровова зграда организована је бакљада као одговор на протест грађана који су ударали у шерпе. Ђукановић је рекао да није организатор, али да јесте „подстрекач“ и аутор идеје. Навео је да је спреман и да иде у затвор због својих идеја.

Ђукановић је 2017. изјавио да су представници тадашње опозиције пре доласка СНС на власт могли „само да сањају“ да се појаве на РТС-у. Истиномер је пронашао више његових гостовања на РТС-у из периода када је био опозициони функционер и оценио тврдњу оценом „кратке ноге“. Ђукановић је потом делимично исправио своју изјаву.