Бранислав Лечић

Током протеста после председничких избора 2017, Лечић је подржао младе на улицама и рекао да Александар Вучић и његова „врхушка“ не уважавају демократију и да су овладали медијима. На протесту „Један од пет милиона“ 9. марта 2019. Вучићу је поручио: „Склањај се са политичке сцене јер си ти баук, јер си ти демон прошлости, ти си тај вук који је обукао демократску јагњећу кожу.“ У емисији „Пресинг“ 2. априла 2019. рекао је да Вучић формира једнопартијски систем и „свој народ у народу“. Додао је: „Он буди све најгоре у нама, то је антицивилизацијска ствар и национална издаја.“ У то време Лечић је био функционер Демократске странке.

Лечић је био у ДС-у и министар у владама ДОС-а, затим је 2005. учествовао у стварању ЛДП-а и постао члан његовог Председништва, али је странку напустио 2007. Потом је основао Народни покрет „Моја Србија“, који није прешао цензус 2008. и 2010. се прикључио ДХСС-у; после спора око руковођења ДХСС-ом вратио се у ДС 2014. Био је потпредседник и кандидат за председника ДС-а, а 2020. је искључен након фракцијских избора које званично руководство није признало; 2021. је предводио покрет „Демократе Србије“. На изборима 2026. налази се на 15. месту листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“, коју је поднео СНС.

Глумица и психолог Мерима Исаковић је у априлу 2021. изјавила да ју је Лечић силовао у јесен 1978, када је имала 18 година, и описала како је успела да се одбрани од даљег напада. Данас је пренео њен навод да су јој се јављале и друге бивше студенткиње са тврдњама о насилном и манипулативном понашању, али њихов идентитет није објављен. Више јавно тужилаштво је навело да поводом тврдње Исаковићеве није покренут поступак јер је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења; нема судске одлуке којом је утврђено да је Лечић извршио то дело.

Глумица Данијела Штајнфелд је у марту 2021. изјавила да ју је Бранислав Лечић силовао у мају 2012. и тужилаштву доставила снимак њиховог разговора из 2016. Лечић је оптужбу негирао и назвао је „најгнуснијом лажи“. Више јавно тужилаштво у Београду је 13. јула 2021. одбацило кривичну пријаву, наводећи да не постоји законити доказ са степеном основа сумње за силовање нити за друго дело које се гони по службеној дужности. Данас је у јуну 2026, преносећи саопштење Жена у црном, навео да се пред Уставним судом чекала одлука поводом ранијег тужилачког предмета и да су у току Лечићева парница за накнаду штете и противтужба Штајнфелдове због његових јавних изјава. Лечић је 2024. Штајнфелдову назвао „регистрованом елитном проститутком“, а Nova.rs је објавила и да је тврдио да иза афере стоје „Ђилас, геј и јеврејски лоби“. Нема судске одлуке којом је утврђено да је Лечић извршио силовање.

На питање да ли је икада ударио жену, Лечић је у интервјуу магазину Фејм 2007. одговорио: „На жалост, два пута. Први пут у пубертету, јер ме је девојка слагала, а то органски не подносим. Поновило се и пре извесног времена, али то је стварно бивша прича коју себи више никад не бих дозволио.“ Недељник је 2021. подсетио на ту изјаву након што је Лечић, поводом оптужбе Данијеле Штајнфелд, рекао да никада није био агресиван према жени.

Блиц је објавио да је саобраћајна полиција 2. фебруара 2018. Лечићу измерила око 0,7 промила алкохола и искључила га из саобраћаја. Према истом тексту, није се одазвао судским позивима, па су у мају и августу издате наредбе за његово привођење; касније се сам појавио и, према неименованом извору Блица, признао кривицу. Није пронађен поуздан јавно доступан извор о коначној пресуди.

Док је Лечић био министар културе и медија, током ванредног стања после убиства Зорана Ђинђића 2003. забрањено је излажење листова „Национал“ и „Идентитет“, а имовина „Национала“ је заплењена. Време је објавило и да су Лечић и Чедомир Јовановић тада тврдили да новинари сносе највећи део кривице за Ђинђићево убиство јер су створили атмосферу линча. Ова ставка утврђује његову функцију и јавну изјаву у време забрана, а не тврди да је лично донео сваку од наведених мера.

У емисији „Премијера“ на телевизији Pink 10. марта 2024, говорећи о одбијању колега да раде са њим, Лечић је рекао: „Они зато мене нападају и та агенда се понавља и пласира, укидају ми право на рад и на живот. То је радио Хитлер Јеврејима пред Други светски рат.“ У истом наступу је, према Nova.rs, говорио о „западној агенди“, промоцији LGBT популације и уништавању традиционалне српске породице.

Лечић је тужио глумицу Анђелу Јовановић за повреду части и угледа и тражио 300.000 динара, пошто је одбила да са њим сними сцену, наводећи непријатне догађаје из прошлости. Припремно рочиште одржано је у марту 2024. Лечић је 30. септембра 2024, пре него што је требало да буде саслушан као тужилац, повукао тужбу уз пристанак Јовановићеве, па није донета пресуда о основаности захтева.

После подршке студентским протестима 2017. и протестима против Вучића 2019, Лечић је 12. марта 2025. посетио камп „студената који желе да уче“ у Пионирском парку. Рекао је да су учесници његови пријатељи, подржао њихову идеју и изјавио да би Зоран Ђинђић био са њима. Данас је два дана касније објавио да су говору присуствовали и људи које је тај лист идентификовао као бивше припаднике ЈСО; то је тврдња Данаса, а не налаз надлежног органа. У исечку K1 телевизије од 3. јуна 2026. Лечић каже „Те игрице не пролазе“, док опис објаве наводи да код младих види „општост у наступу“ и поставља питање колико су спремни да воде државу.

Лечић је 2008. учествовао у кампањи „Голе чињенице“ невладине организације ASTRA против трговине људима. Од 2015. био је амбасадор Фондације „Тијана Јурић“; после оптужбе Данијеле Штајнфелд фондација је у марту 2021. уклонила његово име са свог сајта. Данас је 2011. објавио и да је Лечић основао удружење грађана „Народни покрет Пети октобар“.